Moja mama je jedno divno stvorenje. Apsolvent veterine, najbolja u klasi - na petoj godini je rodila mene i shvatila da nema stomak za veterinarsku praksu. Do moje 15 godine se posvetila tome da bude najbolja mama, supruga i domaćica, što je za posledicu imalo moju totalnu nezainteresovanost za spremanje kuće ili hrane - sve sam uvek dobijala na gotovo.
Na mami su mi zavidele sve drugarice jer je bila i prava dama, lepa i visoka, uvek sa širokim osmehom koji je otkrivao veliki razmak između gornjih zuba.
Kada sam napunila 15 godina mama je počela da radi a ja sam muku mučila da naučim da skuvam jaje ili da spremim bilo šta za sebe ili brata.
Onda su došle predratne godine i moji roditelji su se razveli. Mama se sa bratom odselila na Kipar i počela život po drugi put, a ja sam šetala između Beograda i Limassola.
Stigle smo nas dve na najrzličitija mesta u celoj toj gužvi, ali dvogodišnji boravak u Moskvi mi je ostao u najlepšem sećanju. Iz Moskve sam se vratila sa mojom prvom ćerkom Sarom u stomaku i svi smo počeli iz početka. Mama po treći put.
Od one domaćice nije bilo ni traga - zaboravila je od silnih poslova kako se kuva spanać, ali je i dalje umela da se nasmeje, ohrabri nas i pruži podršku.
Drugarice su mi i dalje zavidele na ovoj SUPER mami. :))
Kada posle 6 godina rodila moja druga ćerka Maša, ja sam živela u Budvi i mama je ostavila sve poslove i došla na dva meseca u Crnu Goru. Kao magijom, počela je da se priseća svega što smo voleli da jedemo u detinjstvu. Mislim da je dosta reći da sam posle porođaja nabacila 20 kg za mesec dana.
I tako deca su rasla, došla je i SEKA (mislim na svetsku ekonomsku krizu) a moja mama je rešila da nas ponovo spase tako što će započeti život po četvrti put. Spakovala se i otišla u Ameriku.
Sada je u Čikagu i hvala Bogu na novoj tehnologiji jer je opet svakog dana sa nama. Umesto na vrata zvoni nam na Skype, ali je bitno da nam pozvoni svaki dan.
Maksim, mali sin moga brata, koji se rodio posle njenog odlaska u Ameriku, kaže da baka živi u kompjuteru i kada je se uželi stane pred moitor i zove je :)
I tako se moja mama za vreme života bez nas u tuđini, do sada već setila svega i pošto nije previše spretna sa novim tehnologijama, rešile smo da ja napravim blog na koji ćemo, između ostalog, svakoga dana postovati po jedan recept iz mog i bratovog detinjstva.
Dodavaću i neke moje recepte koje sam naučila "usput".
Pošto još uvek nisam pronašla način da mi blogger na odabranoj stranici izbacuje postove - možda to i ne može :) - postovaću recepte i na početnoj strani, a i kopiraću svaki na stranicu sa receptima, radi lakšeg pronalaženja.
Nadam se da će Vam ovi recepti pomoći da svojoj deci stvorite one nezaboravne uspomene koje mirišu na detinjstvo.
