Igrajte besplatne igrice na TripleClicks-u

RECEPT RUSKOG NAUČNIKA

Pronašla sam upravo ovaj recept i kako sam nailazila na mnoge slične,  pomislih da bih mogla da ga podelim. Verujem da je ovo odličan imunološki dodatak ishrani, a mislim da mu ni ukus nije loš. Pa zašto ne probati?!

RECEPT ZNANSTVENIKA: Ovaj lijek može izliječiti baš sve vrste raka, a izliječeni ljudi to potvrđuju

Jesenji gulaš u Bundevi

Moja nova prijateljica i koleginica Zorica Kerkez vodi fenomenalnu stranu sa receptima na FB. U pitanju je "BG Lonac" i ja sam oduševljena njenim specijalitetima i maštom!

Dozvolila mi je da podelim ovaj najnoviji recept sa vama / moji dragi čitaoci.

Priprema - količina "OD OKA":

Luk i prazilik da se krčka, istrugana šargarepa i celer, malo belog luka........meso na kockice dodati kad se luk ukrčka, dodati malo blendirane crvene paprike, paradajz pelat, šargarepa isečena na kolutove i opet se krčka. Po želji može i malo belog vina. Šampinjone sam dodala na kraju, još se malo krčka... posoliti, malo bibera, kurkume - šta ti padne na pamet od začina i šta voliš. Kašika , dve, projinog brašna, da se zgusne. Iseckati peršun i poslužiti. Ja sam bindeve izdubila, malo zapekla u rerni, dno malo zasekla, da moze stabilno da stoji i servirala gulaš. Može u gulaš da se doda i malo rendane bundeve, neće se osetiti, ko je ne voli, a daće lepu gustinu.

Osnovno je ljubav, vreme, za krčkanje, mašta za serviranje i eto ga!

Testo sa krompirom ili Nasuvo sa krompirom

Jedan od omiljenih recepata u mojoj kući. Ovaj "sirotinjski recept" je zapravo recept moje bake Lepe, ali napisaću vam i modifikovani recept sa alevom paprikom koji sam dobila od prijateljice.

Potrebno: 

1/2 kg brašna

1 kg krompira

malo soli

2 srednje glavice luka

prezla (ili aleva paprika)

Umesiti tvrdo testo od brašna, malo soli i vode (kao za rezance)

Razviti ga da bude otprilike 2-3 mm debljine, ostaviti da se malo prosuši i seci na kockice ili rombove stranice 1,5-2 cm.

Iseći krompir na kockice, i skuvati ga u slanoj vodi samo da omekša

Iseći sitno luk i izdinjstati ga na masti ili ulju.

Oceđeni krompir dodati u luk i sve zajedno propržiti dok krompir nije potpuno gotov.

Dodati krupnu prezlu (kubete) ili alevu papriku i izmešati.

Dok rostujete krompir sa lukom, u vodi u kojoj se kuvao krompir skuvati pripremljeno testo.

Kada je testo skuvano dobro ga ocediti i pomešati sa spremljenim krompirom.

Prijatno!

Bela slana torta - mamin recept

Za tortu velicine 4x3 tost kriške hleba potrebna su 2 paketa tost hleba. Bolji je crni ali ako ne volite isti je efekat i sa belim hlebom.
 Potreban materijal:
2 paketa tost hleba;
2 veće kutije kisele pavlake ili 1 l. ;
6  tvrdo skuvanih jaja;
300 gr. šunke ("Praske");
1 tegla 800gr. Kis. Krastavaca;
500gr. Krem sira ili belog kravljeg sira isitnjenog i umucenog;
1 tegla 800 gr. Majoneza.
Priprema:
Iseckaj kuvana jaja , krastavce i šunku na sitne kockice i svaki proizvod stavi u poseban sud;
Sa kriški hleba iseci koricu;
Pomešaj pola krem sira sa pavlakom a pola sa majonezom;
Sada slaži "tortu":
1. Red kriški hleba 4x3:
Premaži ih sa 2/3 mase majoneza sa sirom;
Odozgo stavi pola mase krastavaca i svu šunku:
2. Drugi red tost hleba premaži za 2/3 mase pavlake i sira i po tome stavi ostatak krastavaca i seckana jaja:
3. Treći red tosta premazi spojenom preostalom masom pavlake, majoneza i sira. Namaži kao kada filujes tortu. Možes je ukrasiti odozgo i ostaviti u frizideru da odstoji. Najbolje je da prenoći. Za posluženje seci od jedne kriške hleba iseci bar 2 komada torte.

Prijatno

Minion torta za Senjin drugi rodjendan

Moj mali bratanac Arsenije je danas napunio dve godine :) Tetka mu je naravno napravila tortu. Imala sam problema jer fil nikako nije hteo da se stegne, ali sam je na kraju nekako obuzdala i ispala je super. I ovo je NUTELA torta - koju Vam i ne preporucujem za oblikovanje.

Maltezer torta za malu Niu

Torta u obliku maltezera

Nadam se da će Vam se dopasti moje današnje majstorisanje :) Torta je za 1. rođendan preslatke devojčice. Kao i obično kada su oblici u pitanju i ovo je plazma torta sa dodatkom banana.

Jesenja musaka pravo iz Čikaga

Evo upravo mi je stigao jedan zanimljiv recept za blog od mame. Samo ću iskopirati tekst od mame:

"Savet moje bake koja je prozovela dug i zdtav zivot, bio je : uvek Jedi povrce iz svoje baste, voce iz sbog vocnjaka i meso zovotinja koje si sam gajio. Kuvaj jela od sezonskog povrca i za sve koristi mast i puter jer samo kod njih znas  sigurno od cega su i kako postali. Tek Sada, nakon mnogo godina , kada sam ja stigla u godine moje bake i postala baka nekim novim klincima, shvatila sam njene poruke u potpunosti. Ali i pored toga, ostaje mi nejasno sta je bilo to sto je ona zelela svojim savetima da spreci da upotrebljavamo u ishrani? Znaci i pre famoznog otrova spakovanog u tri slova, GMO, postojale su opasnosti koje su nas vrebale iz "procesuirane" hrane.
Ili je mozda moja baka bila vidovita???????????

Jesenja musaka
Predpostavljam da je u ovaj recept umesan uticaj vekovnog ropstva pod Tutcima, ali ga ipak preporucujem za prve jesenje dane.
Ova musaka se moze praviti i kao vegetarijansko jelo ako se tu podrazumeva upotreba jaja, sira i mleka tj. Ako se u toj vrsti ishtane izbegava samo meso.
Potreban materijal za 2-3 porcije:
3 veca plava patlidzana;
4-5 zrelih crvenihv  paradajiza;
250 gr narendanog zutog sira ( kackavalja);
4 kom. jaja;
Vezica persuna i 4-5 cena belog luka;
300 ml kisele pavlake.
500 gr mlevenog mesa i 2 glavice crnog luka

Priprema:
Iseckaj crni luk sitno i na malo masti  proprzi mleveno meso uz dodatak zacina po zelji
( so, biber, aleva paprika)
Plavi patlidzan oljusti iseci na kolutove debljine 1/2cm i isprzi sa obe strane pa ga ostavi u cediljki ili na upijajucoj hartiji da se ocedi od viska masnoce koju je upio;
Crveni paradajiz ( mozes po zelji da oljustis ) pa iseci na kolutove 1/2 cm debljine;
Zuti sir izrendaj na velike rupe na rendetu;
Persun i beli luk iseckaj zajedno i stavi u malu cinijicu sa strane. Umuti jaja i pomesaj sa pavlakom da dobijes jednaku zutu masu za prelibanje musake.
Sada uzmi vatrostalnu posudu i redjaj:
1. red plavog patlidzana patlidzanapa ga pospi sa seckanim persunom i belim lukom;
2. Kolutovi crvenog paradajiza pa ih pospi rendanim zutim sirom;
3. Isprzeno mleveno meso ( ili preskoci ovaj red ako si ne zelis musaku sa mesom)

PONOVI ISTI REDOSLED JOS JEDNOM ILI DOK NE POTROSIS SAV PRIPREMLJENI MATERIJAL. MUSAKA NE BI TREBALA BITI DEBLJA OD 5-6 cm da bi se dobro i jednako ispekla. ODOZGO ZALIJ PAVLAKOM I JAJIMA I PECI U PRETHODNO ZAGREJANOJ RERNI NA 250 C.  PRVIH POLA SATA POKRIVENO FOLIJOM A ONDA OTKRIJ I PECI DOK SVA PAVLAKA NE USAHNE I MUSAKA NE DOBIJE LEPU BRAON-ZUTU BOJU PO POVRSINI. SLUZI TOPLO ILI HLADNO ( ako je bez mesa)!"

Moje remek delo - Maksimova torta za 3. rodjendan #AngryBirds

Maxim je potpuno poludeo za Angry Birds-ima i morali smo da imamo totalno ludu tortu za treći rodjendan, sa sve letećim pticama, zamkom, jezerom, blatom...
Zamak je naravno nutela torta, a livada ispred je plazma torta. Jezero je u plavo obojen želatin, a sve figurice su od jestivog fondana :)

Maksimova torta za 2. rođendan

Maksim je stalno gledao Baby TV pa kao mali nije imao pojma ko su diznijevi junaci. Morala sam da se pomučim da pronađem likove koje je on voleo oko 2. rođendana Billy-ja i Bam Bam-a.
Najlakše je bilo oblikovati ih od plazma torte, posuti obojenim kokosovim brašnom i uraditi im lica, uši i ručice od fondana. Evo kako su ispali.

Plazma torta

Plazma torta se napravi za čas, nema nereda, gomile prljavih sudova, pečenja i filovanja, a deca joj se obraduju više nego najkomplikovanijoj torti koju možete da zamislite!

Zato je ovo uvek dobar izbor za dečije zabave ili neplanirane goste.

Veliki plus je što je smesa savršena za oblikovanje i nije joj potreban premaz da bi se fondan lepio za nju, pa je fenomenalna za torte u oblicima sa fondanom.

Ovo je osnovni recept, možete dodati orahe, banane, seckane žele bombone, M&Ms ili bilo šta po ukusu.

Sastojci:

• 600 gr mlevene plazme
• 250 ml fante
• 200 gr šećera u prahu
• 250 gr putera

Priprema: Natopiti plazmu fantom i ostaviti da odstoji dok penasto umutite puer i dodate mu šećer. Spojite mase i oblikujete tortu.

Možete je ukrasiti topljenom čokoladom, šlagom ili fondanom.

Moja 1. fondan torta za Maksimov 1. rodjendan

Maksim je moj stariji bratanac. Sada ima 4 godine i fondan torte sam počela da pravim baš za njega.

Prva torta je bila plazma torta i fondan je bio malo nevešt, ali važno je bilo da se on oduševio kada je 

video Tulija.

Kinder ili Nutela torta

Kinder ili Nutella torta je torta koju svi vole. Nije baš jeftina, ali je izdašna i uvek je spremam za porodičnu slavu ili bilo koje veće slavlje.

Evo recepta:

Kora (dobijeno testo podeliti na 2 dela i peći 2 kore):

12 belanaca

12 kašika šećera

2 kašike ulja

4 kašike brašna

2 kašike prezli

8 kašika džema od kajsije

400-500 gr seckanih malo propečenih lešnika

Na dno podmazanog pleha posuti pola lešnika

Umutiti belanca u čvrstu penu, dodati malo po malo šećera, zatim ulje, pa brašno i prezle i na kraju džem. 

Pola testa preliti preko lešnika u pleh.

Peći na 150 stepeni oko 20 minuta

Ponoviti postupak i sa drugom polovinom testa.

Fil 1:

12 žumanaca

12 kašika šećera

12 kašika brašna

1 litar mleka

300 gr putera

Umutiti žumanca, dodati šećer, pa brašno. Sve to kuvati na pari u mleku dok se ne dobije krem.

U ohlađen krem dodati umućen puter. Podeliti na 2 dela i u jedan dodati 300 gr cokolade.

Obrnuti koru, premazati je sa 300 gr. Nutelle, pa kašikom za sladoled stavljati 1 kuglu žutog pa 1 kuglu crnog fila. Možete razmazati crni fil na koru, pa žuti fil, ali interesantnije je kada se ređa kao šahovska tabla. Kada se nafiluje prekriti drugom korom (lešnici na gore) pa opet, nutela, pa filovati.

Preko šlag. 

Sarina filmska torta za punoletstvo

Moja starija ćerka Sara je u oktobru napunila 18 godina. Kako se ceo život bavi glumom, a želela je da joj baš mama napravi tortu - izabrale smo temu filma i tako je nastala ova fenomenalna - preko 15 kg teška torta. Sve osim svećica na torti je jestivo, a po sastavu torta je KINDER ili NUTELA torta.

Princez krofne – mama

Testo:

100 gr masti

2 dl vode

8 kašika brašna

6 jaja

Mast i vodu staviti na šporet da provri. Skinuti sa vatre i dodati brašno pa 1 po 1 jaje.

U podmazan pleh špricom ređati krofne. Peći u zagrejanoj rerni i seći na pola kada se ohlade.

Fil:

1 l mleka

11 kašika šećera

1 vanil šećer

5 kašika brašna

4 žumanca

U mleko umešati 5 kašika šećera i vanil šećer. Staviti da provri. U 2 dl mleka umešati 5 kašika brašna, žumanca i 6 kašika šećera. Ovu masu sipati polako u vrelo mleko i kuvati uz neprestano mešanje dok se ne dobije krem.

Pečeno testo filovati špricom ili kašičicom.

Odozgo posuti prah šećerom.

U svaku krofnicu možete staviti pola jagode kada im je sezona!

Kopriva - višenamenski lek

Kopriva, žara ili pasja kupina (lat. Urtica dioica) je jednodoma ili dvodoma biljka iz familije Urticaceae.  Tamnozelene  je boje, srcastih listova koji pri dodiru peku kožu. Jedna je od najlekovitijih biljaka, a koriste se list, stablo i koren koprive. 

Stimuliše rad organa za varenje, smanjuje bolove u želucu, stimuliše sekreciju želudačnih žlezda, stimuliše funkcionisanje jetre i pankreasa. Dobar je diuretik pa se koristi za pročišćavanje krvi i pojačavanje izlučivanja tečnosti iz organizma.

Kopriva sadrži sledeće sastojke: 

• vitamin B2
• vitamin B5
• vitamin K
• vitamin C
• gvožđe
• kalcijum
• karotenoide
• provitamin A
• kvercetin
• magnezijum
• mravlju kiselinu
• silicijumsku kiselinu
• fosfor
• histamin

Kopriva leči: akne, alergije, anemiju, artritis, žuč, jetru, giht, glavobolju i migrene, gljivice (na koži i vaginalno), ekceme, zamor, krvarenja iz nosa, lišajeve, disajne organe, oboljenja koštano-mišićnog sistema, slezinu, pluća, pesak u bubrezima i bešici, pluća, polensku groznicu, diareju, pomaže kod opadanja kose i peruti, reguliše šećer u krvi, reumatizam... 

Dug je spisak oboljenja kod kojih kopriva pomaže. 

Kod nas se najčešće koristi za pročišćavanje krvi, ekceme i lečenje kose i temena glave. Koristi se i za rehabilitaciju, jačanje imuniteta, vraćanje snage i energije, reguliše nivo muških polnih hormona i ubrzava metabolizam. 

List koprive zaustavlja krvarenje, a pokazuje farmakološka svojstva: analgetsko, antibakterijsko, antivirusno, protivupalno, lokalno anestetsko i diuretičko dejstvo.

Kako se koristi kopriva? 

Koprivu možete dodavati u peciva, čorbe, supe... Najviše se primenjuju čaj i šampon od koprive.

Ukoliko ste sigurni da je to stvarno kopriva, možete i sami brati (sa rukavicama), ali da to ne budu mesta zagađena industrijskom prašinom ili izduvnim gasovima.

Čaj od koprive se priprema tako što se u 1 dl ključale vode stavi kafena kašičica suve koprive, poklopi se i ostavi da odstoji nekoliko minuta, pa se procedi.Preventivno se čaj od koprive pije samo jednom dnevno, a kod lečenja bolesti 2-3 šoljice dnevno. Prevelike doze čaja mogu izazvati nadraživanje želuca, crvenilo ili zatvor, pa u tim slučajevima treba prestati sa uzimanjem čaja.
Deci mlađoj od dve godine ne preporučuje se upotreba čaja od koprive.

Šampon od koprive možete kupiti u svakoj samopozluzi - verovali ili ne najbolji su ono litarski jer ne sadrže silikone koji oštećuju kosu. Da biste ga dodatno poboljšali dodajte na pola litre šampona:

• 2dl ulja ricinusa
• 1 bočica AD kapi uljane
• koncentrat koprive (izgnječite 5 šaka iseckane koprive, prelijte sa 2 dl kipuće vode i procedite posle 15 minuta)
• 1 ampula B7 viramina
• 200 ml pantenol rastvora
• sok od 1 limuna

Mafini sa čokoladnim mrvicama

Suvi sastojci:

 250 gr brašna tip 400

 2 kašičice praška za pecivo

 1/2 kašičice sode bikarbone

 2 kašičice kakao praha

 175 gr šećera

 150 gr čokoladnih mrvica ili naseckane crne čokolade 

 1 kesica vanil šećera

Mokri sastojci:

 250 ml mleka

 90 ml ulja ( ja sam koristila suncokretovo )

 1 veliko jaje

Prvo u veću činiju sipamo sve suve sastojke i pomešamo ih varjačom da se lepo smešaju.

Mokre sastojke takođe prvo sjedinimo u posebnoj činiji, pa tu smesu sipamo u činiju sa suvim sastojcima. Sve lagano izmešamo.

Gotovu smesu ulijte u pripremljene kalupčiće i pecite 20tak minuta na 200 stepeni.

Možete ih ukrasiti šlagom, fondanom ili parizer kremom (umućeni puter sa prah šećerom) u boji

Bokvica - višenamenski lek

Bokvica je korovska biljka. Kod nas raste bukvalno svuda - u parkovima, pored trotoara, u dvorištima, na livadama - izbija čak i iz betona.
Postoje tri vrste bokvice. Sve tri imaju potpuno isti hemijski sastav i isto utiču na bolesti.

• Širokolisna ili ženska bokvica (lat. plantago major) 
  
• Uskolina ili muška bokvica (lat. plantago lanceolata)  
  
• Srednja bokvica (lat. plantago media) 
  
  
  

Bokvica ima veoma širok raspon bolesti koje leči: hronični kašalj, bronhitis, astmu, razna plućna oboljenja, upalu bešike, čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, obilna menstrualna krvarenja, hemoroide, vaginalne infekcije, iritacije ili povrede na koži, akne i bubuljice, ublažava ubode insekata.

Za spoljašnju upotrebu bokvica se isitni i izgnječi i tako se nanosi na povredu ili iritaciju na koži i sluzokoži. Postupak se ponavlja svakodnevno dok povreda ne iščezne.

Za unutrašnju upotrebu koristi se čaj i mešavina meda i bokvice.

Čaj se priprema tako što se bokvica sitno isecka i prosuši i dve kafene kašičice se preliju sa 1 dl ključale vode i čaj se ostavi da odstoji 15ak minuta. Ovaj čaj se pije topao i nikako ga ne treba sladiti. 

Za plućna oboljenja čaju se može dodati i 1 kašičica majčine dušice.

Čaj se može koristiti i kod vaginalnih infekcija tako što se tampon natopi čajem za unutrašnju upotrebu a spolja se stavljaju obloge od istog. Za ovu vrstu lečenja pravi se duplo blaži rastvor, tj. 1 kašičica bokvice na 1 dl vode.

Mešavina meda i bokvice se pravi tako što se na 10 kašičica iseckane bokvice doda 20 kašičica meda i smesa se ostavi u frizideru nekoliko dana uz svakodnevno mešanje. Posle toga se uzima 1 kašicica svakog jutra pre bilo kog obroka.

Debela koka - za infekcije na koži i sluzokoži

Prvi lek o kom ću pisati je debela koka ili ranjenik.
Prva stvar za kojom posegnem kad imam neku iritaciju na koži je debela koka. Verovatno uslovni refleks.
Sećam se da je moja baba Lepa imala debelu koku zasađenu na nekoliko mesta u bašti a i u saksijama koje smo zimi unosili u kuću. Kada su nam izlazile pubertetske bubljice na leđima ili kada bi nam se rane zadobijene u igri inficirale, baba bi uzimala najdeblji list, ogulila mu površinsku tanku opnu i privijala je na ranu. Ako bi to bilo moguće učvrstila bi je zavojem. Do ujutru rane bi bile čiste, a koža skoro zaceljena.
Čula sam da je odličan lek za kiselinu i čir u želudcu, ali nisam probala. Kuvaju se tri lista u 100 ml crnog vina dok ne uvri na polovinu i to se pije 3 puta dnevno.

Markiza

Markiza je torta sa pakovanja piškota. Znači po pravom receptu se pravi sa korom od naredjanih piškota po dnu i ivicama pleha, ali se kod nas češće pravi sa patišpanj korom od 5 jaja. Dakle može i jedno i drugo. Najbolje je peći koru u plehu sa ivicom koja se rasklapa i kada se kora ohladi u plehu preliti je filom. Staviti tako u frižider i kada se stegne skinuti ivicu pleha, prebaciti na tanjir i dekorisati.

Kora (ako vam je draža od piškota):

• 5 belanaca dobro umutiti
• 5 kašika kristal šećera dodavati 1 po 1 u belanca i mutiti
• 5 žumanaca dodati u belanca sa šećerom, takođe 1 po jedno
• 5 kašika brašna dodavati postepeno i mutiti nežno varjačom 

Peći na 250 stepeni. Proveriti da li je pečeno čačkalicom - ako ostane testa na čačkalici peći još

Fil

• 250 gr putera umutiti penasto
• 250 gr šećera u prahu dodati u puter i umutiti da se sjedini
• 200 gr čokolade za kuvanje otopiti, prohladiti i dodati u fil
• dodavati 5/6 jaja (zavisi od veličine) jedno po jedno u fil

Dekoracija

• 2 kesice šlaga umutiti i dekorisati stegnutu tortu pre služenja

Detinjstvo.... život.... drugarstvo.... rastanci....

Detinjstvo.... život.... drugarstvo.... rastanci....

Nekako sam, tokom godina i iz svog iskustva kao deteta i kao roditelja, zaključila da nema šanse da uradite pravu stvar za svoju decu. Koliko god se trudili da postupate ispravno, da im pružite ono što je vama falilo, da se uzdržavate od onoga što vam je smetalo kod vaših roditelja - deca će uvek u vama pronaći krivca za sve što im u životu krene naopako.

Ja sam rasla u naizgled srećnoj porodici, nikada mi nije falilo ni ljubavi, ni pažnje, ni novca. Obožavala sam činjenicu da u porodičnoj kući, na Zelenom brdu, ne živimo samo mama, tata, brat i ja, već su u prizemlju živeli tatini roditelji i tatina (9 godina starija od mene) sestričina Taca, koja je bila moj idol. Njena mama, moja tejka, živela je u Italiji i nas dve smo uvek imale najlepšu garderobu, obuću, igračke i slatkiše. Svaki tejkin dolazak u Beograd bio je mali praznik. Deda je bio po malo strog, ali nam je uvek davao "banku" da ga češljamo ili da mu češkamo leđa. Baba je bila pravi zmaj! Baš smo skoro pričale kako nam nije jasno kako je postizala sve što je postizala. Bila je vrlo prisutna u našim životima, učila nas svemu (da kuvamo, da šijemo, da vezemo, da heklamo, da igramo karte...) - a pored toga, kuća je uvek bila čista, ručak je uvek bio kao naši današnji praznični ručkovi, niko nije imao lepše ruže i lepšu baštu od nas. A još je uz sve navedeno stizala da šije košulje sa karnerima, suknje sa volanima i sve što nam je padalo na pamet, a i da pomaže dedi u izradi četki i da odradi ponekad smenu u dedinoj četkarskoj radnji na Bajlonijevoj pijaci. Deda je uvek bio privatnik, a to je u ono - Titovo vreme - bilo nekako marginalno. Kako su mamini roditelji bili partizani iz Užičkog kraja - imala sam privilegiju da mi ispod ikone Svetog Nikole stoji Titova gipsana bista - koju je mama sa obožavanjem svakodnevno čistila. A ja sam volela i Tita i Boga podjednako i podjednako ih se plašila.

Moj tata je radio kao instruktor i uvek je bio veseo. Kada sada pogledam unazad shvatam da nema tog muškarca koji neće biti veseo kada ceo dan radi sa devojkama od 18 do 23, 24 godine, a onda dodje u sređenu kuću u kojoj ga čeka prelepa žena, umiljata deca i mama i tata :) Instruktorska plata je bila više nego dovoljna da nas izdržava, pa mama nije radila - što zbog promašenog izbora fakulteta,što zbog tatine ljubomore. Mama je bila, a i sada je, prava lepotica, Visoka, zgodna, ogromnih čokoladnih očiju i širokog, toplog osmeha kroz koji se video njen kao zub veliki razmak između gornjih "jedinica". Studirala je veterinu i bila najbolji apsolvent u svojoj generaciji, ali je ubrzo nakon mog rođenja shvatila da ona nema želudac ni srce za rad sa bolesnim i povređenim životinjama. Kasnije u životu je znalo da nam se dešava da ja moram da odradim praktično ono što mi ona teoretski objasni, kako bi pomogla nekom od naših brojnih ljubimaca. Ona bi mi u najboljem slučaju pomagala držeći ih, ali bi glavu uvek okretala na drugu stranu :) I tako je moja mama bila domaćica i arhitip majke. Uvek smo bili čisti, siti, imali smo pomoć oko svega što smo trebali da naučimo. Kuća je svakoga dana mirisala na čist opeglan veš i neke kolače. Sve se uvek caklilo, pa čak i svake cipele u cipelarniku.

Ta naša kuća zaista je u mom sećanju uvek bila ispunjena smehom, živošću i toplinom.

Naša ulica je bila nalik na neko malo selo. Svako je svakoga poznavao, komšije su svraćale na kafu bez najave, dočekivali zajedno Nove Godine, pravili iznenadne zajedničke večere... družili su se i deca i odrasli. A mi, deca iz ulice, bili smo zajedno od jutra do mraka. Igrali smo se u dvorištima, vozili bicikle, jeli trešnje direktno sa drveta, krali kajsije nervoznoj baki sa kraja ulice, skupljali puževe posle kiše, pravili skloništa za mačiće nađene u kontejneru ili se, zimi, spuštali sankama niz jedan od dva sokaka koja su se spuštala od naše ulice ka tadašnjem Bulevaru Revolucije, pravili u svakom dvorištu bar po jednog sneška, grudvali se - a uveče pili topli kakao kod nekoga od nas. Kada bi se neko u igri povredio - vodili smo ga u najbližu kuću, u kojoj roditelji nisu bili na poslu, da mu se rana očisti.

U tom bezbrižnom i veselom periodu najbolja drugarica mi je bila Ivana. Rođena u znaku škorpije, samo tri meseca pre mene u kući tačno preko puta moje. Punačka, odvažna, kratke smeđe kose obično vezane u 2 kikice bila sušta suprotnost meni. Ja sam bila mršavica, nežna kao leptirić, imala sam dugu plavu kosu i mrzela sam da se prljam.

Naše mame su kao i mi bile dva suprotna sveta. Njena mama Rosa je radila kao frizer u muškom salonu, niska i plava, uvek našminkana i brza. Kod teta Rose nije postajla mogućnost da ti se neko jelo ne sviđa ili da ti se ne spava kada je vreme za spavanje, a Bože sačuvaj da od igre ne možes da otrčiš do prodavnice. Godinama kasnije pubertet bi prestajao da postoji zbog jednog njenog strogog pogleda, a ako bi se hirovitost kojim slučajem osmelila da ne iščezne znala je jako da počupa zuluf - tako da su moje Ika i njena starija sestra Suza, prošle period puberteta mnogo lakše i mirnije od mene. Kod moje mame se ništa nije moralo, uvek je bila na raspolaganju, nikada nas nije tukla niti kažnjavala. Ivana je od svoje mame izmamljivala poljupce u čelo praveći se da ima temperaturu, a ja od moje nisam mogla da se odbanim ni kada sam htela. Ipak tetka Rosa bi uveče kada deca spavaju znala da se zavuče u njihovu sobu i da ih mazi po kosi, ljubi u ručice i prica sve nežnosti koje je mislila da ne treba da priča kada su budne - nismo to saznale dok nismo bile već previše velike. Nadimak joj je, među nama, bio i ostao "Hasanaginica". Moja mama je, nasuprot teta Rosi, kada moj mladji brat Miša i ja zaspimo, svu pažnju poklanjala tati - tata je bio jako zahtevan kada je njena pažnja u pitanju. Ivanin tata Ročko je godinama radio u Rusiji, a i kada se vratio radio je po ceo dan - jer je posle državnog posla sređivao salon koji su on i teta Rosa otvorili kod Cvetkove pijace. Treba da kažem da su se moj i Ivanin tata poznavali od kasnog detinjstva, bili približnih godina i bili su dobre komšije, ali nikada nisam imala osećaj da su i drugari.

Ika i ja smo istog dana vakcinisane, istog dana testirane za školu i krenule zajedno u isto I5 odeljenje tadašnje škole "Bratstvo i jedinstvo". Ne znam zašto, ali ja sam odmah postala učiteljicina miljenica, a Ivana neko koga će da poredi sa mnom za primer kako ne treba. Verujem da je razlog tome bila scena koja se dogodila prvog ili drugog dana škole. Cureo mi je nos i nisam mogla da pronađem maramicu, pa sam zamolila učiteljicu da ustanem i kada je odobrila - ja sam umesto u kupatilo otišla do Ikinog stola i zamolila je da mi da maramicu. Obrisala sam nos i vratila joj izgužvani papir koji je ona uredno složila i stavila u džep, rekavši mi da se vratim na mesto i da će mi čuvati maramicu za posle. Naša učiteljica nas je zapanjeno posmatrala i ne znam zbog čega je iz te priče izabrala mene, slabiju, za svoju miljenicu - znam da bi meni bila draža devojčica koja drugarici čuva korišćenu maramicu.
Elem, te prve 4 godine osnovne škole naš prvi pedagog nas je veoma nepedagoški i sistematično razdvajao, postavljajući svakoga dana po još jedno zrnce razdora izmedju nas. Sve smo se češće svađale i sve češće na veliki odmor išle sa nekim drugim.

Ipak...
Svake jeseni tih naših prvih godina škole počinjale su jake košave. Kako smo od škole do kuće išle uz brdo vrhom Ustaničke ulice, a kako sam ja bila malena i tanana, vetar me je neizbežno nosio nazad niz brdo. Uvek sam znala da će, ako duva košava, Ika da me čeka na izlazu iz škole, pa makar bile smrtno posvađane tog dana. Ako smo bile toliko posvađane da nismo govorile, stajala bi napućenih usta na velikim vratima i samo krenula ispred mene, osvrćući se svaki čas da bi proverila pratim li je. Na ulici bi mi samo podmetnula svoj ranac da se uhvatim za njega i idem iza nje dok me je "vukla" kroz udare vetra sve do kuće. Kada bi stigle do naših kuća još jednom bi se okrenula da me pogleda i lagano nestala u svom dvorištu. Zato valjda i volim košavu ovoliko sve do danas. Jer košava je bila moj siguran znak da ne idem kući sama i svaki put potvrda da je ljubav jača od besa.
Naravno, da ne steknete pogrešan utisak, do popodneva su sve svađe bile zaboravljane i nekako bi došle na vrata jedna drugoj sa novom idejom za igru ili nestašluk.

Ujutru bi u školi naša divna učiteljica ponovo pronalazila način da nas zavadi i tako u krug.

U petom razredu, kako je moj brat kretao u prvi razred, a moja učiteljica insistirala da ide kod nje, mama je smislila pakleni plan da nas oboje upiše u drugu školu. I tako sam ja ispisana iz "Bratstva i jedinstva" i razdvojena školski od moje najbolje drugarice.

Onda je nastupio jedan mirni period gde smo jedva čekale da dođemo iz škola i da pričamo o svemu što se dešavalo. Ali život je išao dalje i postajali su nam bliži neki drugi ljudi.

Kada smo se upisivale u srednju školu, ja sam odmah prošla prijemni, a Ivana je imala mali problem sa matematikom na prijemu u frizersku, pa smo smislile da bi odlično bilo da ja to odradim umesto nje. Tri puta mi je rekla da ni slučajno ne uradim sve zadatke, već samo dovoljno da prođe, a ja sam se kao i obično zanela matematikom i ne samo što sam njoj uradila sve zadatke, već sam pomagala i drugima, pa su me uhvatili i iako sam ja prošla nekažnjeno, Ivani je za tu godinu zabranjen upis u srednju školu. Pauzirala je i rešila da radi i da se sama školuje. Sve u svemu - verujte mi na reč - bila je daleko bolje i šire obrazovana od mnogih ljudi sa fakultetima, ali ja sama sebi nikada nisam mogla da oprostim što je zbog mene ostala bez diplome srednje škole.

Kada je krenuo period zaljubljivanja, Ivana je uvek bila tajanstvena i odmerena, ali je obožavala da sluša moja detaljna prepričavanja pogleda, slučajnih dodira i isčekivanja. Tako je zauvek ostalo - ja pričam - ona sluša i analizira. Ja sam slušala o njenim drugim problemima i isto pažljivo kao i ona analizirala, ali sam zauvek ostala uskraćena za neku sočnu ljubavnu dramu - ona to jednostavno nije delila. Uvek sam mislila da će joj se jednog dana ljubav desiti kao udar groma i da neće moći da sakrije posledice.

Posle srednje škole, moji roditelji su se razveli. Mama je zaključila da je odradila svoju misliju, da ne mora više da trpi prevare i ljubomoru i da sada može ponovo da bude nesputana i slobodna i da počne da gradi život kakav je želela. Odselila se sa Mišom na Kipar. Ja sam ostala sa tatom, pa odlazila kod njih, pa se vraćala tati, pa opet i opet - i tako sam ostala bez fakulteta. Bilo kako bilo, kada god bih se vratila u Beograd, znala sam gde je Ika. Tata je posle par godina prodao kuću i meni je bilo previše bolno čak i da se približim Zelenom brdu. Malo po malo, gubile smo kontakt.

Otišla sam u Moskvu gde sam dobila prvi ozbiljan posao i u Moskvi zatrudnela u svojoj 22. godini. Nije bilo planirano, nije bilo sa pravom osobom, nije bilo nešto iz čega sam mogla da se izvučem bez posledica - ali dogodilo se, i hvala Bogu na tome.

Ruski lekari su mi preporučili da zapisujem svoje snove čim otvorim oči i verovali ili ne, ali skoro svaku noć sam sanjala Ivanu, koja mi je u tom trenutku bila tako daleka i otuđena.

Na leto sam se preselila za Beograd, jer nisam mogla da zamislim da rodim dete bez cele familije na okupu. Udala sam se 24 dana pred porođaj i Ivana je došla da mi napravi svadbenu frizuru. Bila mi je na venčanju, ali ne na svadbi (uopšte ne znam zašto). Njena Suza je uhvatila bidermajer, a dan posle Ivaninog rođendana svet je ugledala moja prelepa starija ćerka Sara - moja mala škorpijica!

Sledeće godine smo se odselile za Crnu Goru i Ivanu smo viđale ponekad kada dođemo u Beograd. Moja mladja lepotica Maša se rodila u novom milenijumu, u Kotoru i nije imala nikakvog dodira sa mojom prošlošću. Tri godine posle toga smo se vratili u Beograd, a 2 godine kasnije se rasturio moj oduvek prazan brak.

Menjala sam države, gradove, stanove, poslove, struke, prijatelje...

Kroz sve to Ika je prolazila sporadično, uglavnom uz opširne priče kada odem na šišanje.

Kada sam se zaljubila u Milana i rešila da se preselim u Čačak, bila je jedna od retkih koji su me podržali .

Posle godinu dana vratile smo se u svoj novi stan u Mirijevu i ponovo sam geografski bila blizu svog starog života. I Ivana je ponovo počela sve više da učestvuje u njemu. Tešila me je u svim usponima i padovima mog novog pokušaja da uhvatim sreću sa Milanom. Ona je uvek bila optimistična i sigurna da će to uspeti ovog puta.

2010. na proleće u želji da pobegnem iz svog malog stana, iznajmila sam kuću roditelja jedne drugarice u mojoj staroj ulici.
To je bio trenutak u kom smo se ponovo pronašle i spojile svoje živote - ubeđene da je to ovoga puta zauvek. Opet smo sve zajedno radile. Sređivale dvorišta, kitile jelke, spremale kolače, išle u bioskope sa decom, rešavale probleme, kupovale jedna drugoj dnevne nabavke... Sećam se statusa na facebook-u koji smo obe u isto vreme podelile: "Obećaj mi da ćemo se družiti i kada budemo babe".
Učila sam je da štrika i šije, a ona mene da šišam i gledam u karte. Smejale smo se glupostima i uvek smišljale još novih.

Ne znam šta je naše ponovno zbližavanje njoj donelo ali ja sam opet bila jaka jer sam opet imala nekog ko je išao ispred mene kroz košavu života.

Vratiću se sada na početak priče i moju tezu da nikada ništa kao roditelj ne možes uraditi ispravno. I ja i Ivana smo postale miks naših majki i zapravo veoma slične. Kada su je moja deca konačno upoznala bila su šokirana sličnošću u našim stavovima, ponašanju, razmišljanjima u tim, srednjim tridesetim, godinama.
Moja su deca čim su prestale da budu bebe mamile poljupce od mene praveći se da imaju temperaturu kao Ika, ali zato nikada nisu ništa morale kao ni ja. Sedela sam kod kuće i bila na raspolaganju kao moja mama, ali sam od kuće i radila kao Ikina mama. Ivana nije imala decu, ali je obožavala decu svoga brata od tetke i vodila se otprilike istim rezonima i emocijama. Ne verujem da bi išta drugačije radila ni da je imala svoju decu.

A i njoj i meni su mame i tate bile krive za po neki neuspeh. I meni i njoj bili su krivi što nas nisu pustili da više uradimo same. A da li je to baš bilo tako? Rezultat je bio isti. Svaka od nas je bila neostvarena na nekom polju - ja poslovno, ona porodično i obe smo imale iste krivce za svoje neuspehe. I bile smo rešene da jedna drugoj pomognemo u dostizanju svih životnih ciljeva i želja.

Da dovršim ovu priču, jer ako ne napišem još par redova osećaću se kao da sam Vas prevarila prećutavši Vam.

Da BILE smo slične, jer Ivana je nažalost umrla sa 37 godina, iznenada, jedne ledene januarske noći, tri dana posle mog rodjendana. Sedele smo celo veče, pile kafe, jele proju, gledale u šolje i karte jedna drugoj i smejale se kao mala deca. Oko 3 ujutru sam je ispratila kući da odgleda Đokovića na Australian Openu i pratila sam je kroz debeli sneg do moje kapije, na kojoj smo još celih 10 minuta imale šta da kažemo jedna drugoj, cvokoćuči, jer smo se - eto opet pronašle i približile - posle mog dvadesetogodišnjeg smucanja po svetu. 

U 7 ujutru me je probudio telefon i nisam mogla da shvatim o čemu naša zajednička drugarica i komšinica Mica priča! Na brzinu sam se obukla i kao kroz san otrčala kroz belu ulicu do Ivanine kuće. Ležala je na krevetu, ozbiljna i bleda, a njena "Hasanaginica" je klečala iznad nje ljubeći je i grejući joj već ukočene prste, plačući i moleći je da ustane. Sve je bilo gotovo. 

Kažu srce. Ma kakvo bre srce?! Nisam znala nikog srčanijeg i jačeg od nje! Ali srce ili nešto drugo - nije ni bitno - moja najbolja drugarica iz detinjstva ležala je nema, zatvorenih očiju i modrih usana. Njena uvek čista i sjajna kosa bila je ulepljena i umršena. Morale smo da je sredimo pre nego što zauvek ode iz svoje kuće prvi i poslednji put.

Moram da mislim da se samo preselila na neko bolje mesto gde nekog drugog štiti u oluji.

Moram da mislim da odozgo gleda na nas i da vidi više i dalje nego mi.

Moram da mislim da je i sada uvek tu da mi pozajmi maramicu kad plačem ili se prehladim.

Moram da mislim da odlazak odavde nije kraj već početak najluđe avanture.

Moram da mislim da je otišla tamo gde su je sve stvari koje ovde nije završila već odrađene čekale.

Moram da mislim da je sada potpuno srećna!

Nema dana da ne mislim na nju, ali je prećutkujem, da ne zaplačem. Gledam je na slici, na najvišoj polici, u dnevnoj sobi moje i Milanove kuće i mislima je često pitam za savet. Na groblje sam odavno prestala da idem, jer znam da je nema tamo, da je previše živa za kamen i hladnu zemlju. Mislim na nju kad šišam pse, kad spremam neko novo jelo ili pečem njenu omiljenu projaru. Mislim na nju kada god mi se nešto važno desi. Mislim na nju uvek kada duva vetar, bilo koji vetar. Mislim stalno, jer ako prestanem, osećaću se kao da sam je ostavila samu da ide uz Ustanicku po najgoroj košavi.